Простор од 2,46 хектара постао је споменик природе треће категорије геолошког карактера, управљач је „Центар за очување и заштиту животне средине” чији ће рад надгледати надлежни секретаријат.
Београђани имају јединствену прилику да у срцу града могу да виде како је наша планета изгледала у доба када је на овим просторима било Панонско море. Слојеви Земљине коре још из доба миоцена па наовамо виде се јасно на спруду, на месту изнад западне трибине Стадиона „Ташмајдан”.
Скупштина града на седници одржаној крајем прошле године донела је решење о проглашењу заштићеног подручја Миоценски спруд Ташмајдан тако да је простор од 2,46 хектара постао споменик природе треће категорије геолошког карактера. Ово јединствено добро сада је добило свог управљача, а то је невладина организација „Центар за очување и заштиту животне средине”.
– Овај простор био је заштићен још 1969. године. И тада је имао трећи степен заштите, али није добио свог управљача ни онда, нити се то догодило у годинама које су долазиле. Пре четири године Завод за заштиту природе Србије предложио је да се овај простор поново заштити, донесени су потребни акти и напокон је то и потврђено. То значи да ће се од сада бринути о њему, да ће простор бити очишћен, покошен, да ће моћи да буде презентован суграђанима и гостима нашег града, да ће они у контролисаним условима моћи да га посете и да ће бити постављене информативне табле да људи знају шта то имамо – каже Маја Јовановић, из Секретаријата за заштиту животне средине који ће надгледати и усмеравати управљача.
Осим Миоценског спруда Ташмајдан, у граду постоје још четири оваква споменика природе треће категорије геолошког карактера. То су Калемегдански рт, о коме се стара ЈП „Београдска тврђава”, лесни профил Капела у Батајници и лесни профил у Земуну. О њима брине невладина организација „Еколошки покрет Земун”. У ову групу спада и Машин мајдан у Топчидеру, али је он за сада једини који ником није поверен на управљање. У граду, иначе, постоје 44 заштићена подручја треће категорије.
Миоценски ташмајдански спруд чине три целине. Највидљивија је она изнад западне трибине ташмајданског стадиона. Ту се као на добош торти виде геолошки слојеви настајали милионима година.
– Испод западне трибине налази се друга целина, док у трећу целину спада Ташмајданска пећина. Ту постоје две коморе. Комора један обухвата део где је било Лерово склониште и тај део је истражен, али се иза ове коморе налази други део пећине који за сада није испитан детаљно, односно онако како струка предвиђа – истиче Јовановићева.
Миоценска геолошка епоха покрива период од пре око двадесет три милиона до око пет милиона година.
Текст је преузет са портала politika.rs
https://www.politika.rs/scc/clanak/506960/Tasmajdanski-sprud-cuva-zapise-iz-doba-miocena