Kada danas prošetamo Tašmajdanom, teško je i zamisliti da se na istom mestu, pre oko 15 miliona godina, prostiralo more. To je bilo Panonsko more, ogromno vodeno prostranstvo koje je obuhvatalo čitav sever današnje Srbije, veliki deo Mađarske, Hrvatske, Rumunije i drugih područja. Talasi tog mora oblikovali su obale Avale, Fruške gore i Vršačkih planina, koje su tada bile ostrva.

U tim davnim vremenima, u plavim dubinama Panonskog mora živeli su kitovi, ajkule megalodoni, školjke i korali. Upravo su korali, alge i druge morske zajednice tokom miliona godina stvarali sprudove – masivne naslage kalcijum-karbonata koje su se stvrdnule u krečnjak. Jedan od tih sprudova je i Miocenski sprud Tašmajdan, danas prirodni spomenik i svedok prošlosti duge milionima godina.

Kako je nastao sprud?

Sprud je građen taloženjem ostataka sitnih organizama – korala, algi i mekušaca. Oni su stvarali krečnjačke grebene, slične današnjim koralnim atolima u tropskim morima. Kada se Panonsko more povuklo, sprud je ostao kao ogroman kameni blok u srcu Beograda. Taj krečnjak kasnije je čovek koristio za gradnju, a priroda ga pretvorila u jedinstveni geološki spomenik.

Značaj za Beograd

Kamen sa Tašmajdana korišćen je u gradnji najvažnijih beogradskih građevina:

• zidina Kalemegdana,
• crkve Svetog Marka,
• Narodnog pozorišta i mnogih drugih.

Upravo zahvaljujući ovom sprudu, Beograd je vekovima imao sopstveni izvor građevinskog materijala. Zato se za Tašmajdan s pravom kaže da je temelj Beograda.

Naučni i kulturni značaj danas

Danas Miocenski sprud nije samo kamen u parku – on je prozor u geološku prošlost. Naučnici u njegovim slojevima pronalaze fosile koji svedoče o životu u Panonskom moru. Za posetioce, on je mesto gde se spajaju priroda, istorija i kultura – od praistorije, preko Rimljana i Osmanlija, pa sve do savremenog Beograda.

Miocenski sprud Tašmajdan tako stoji kao tiha veza između mora koje je nestalo i grada koji je iz njega izrastao.